Ja sam bila jednom anketar. Zapravo, bila sam mnogo puta, kao student sam za svoja istraživanja morala da budem i master i sab, a ni profesori nas nisu štedeli, ali sve je to bilo drugačije. Imali ste osećaj da radite nešto smisleno i korisno, bili ste upoznati sa celim procesom istraživanja, svim koracima i shvatali da je kucanje na vrata nepoznatim ljudima samo jedan od njih, imali ste ispred sebe cilj. Ili ukratko – bili ste adekvatno motivisani. I sve to nikako nije nalikovalo na posao anketara, kada ste (pod)plaćeni za to što radite. Ovo je bilo jednog leta, kada je za inat pao jedan jedini pljusak, i samo na kratko razbio svakodnevicu šaranja naokolo i tupog gledanja u pred nosom zalupljena vrata, dok sve pod kosom ključa. Tada sam rekla: nikad više anketar!

Anketari-Plum-Mark

Pre toga nisam razmišljala zašto one devojke koje me stalno vrbuju u Pobedinoj da učestvujem u nekom istraživanju pretvarajući se da sam pušač, korisnik neke banke i sl., ne rade svoj posao. Koliko su nemotivisane i nesrećne postalo mi je tek kristalno jasno kada sam, interesujući se za marketinška istraživanja i prateći rad pojedinih agenicija, saznala koliko zarađuju, kakve su obuke prošle i kog su nivoa obrazovanja.
Da počnemo redom.

Ko su anketari? Najčešće su to studenti i mladi visokoobrazovani i nezaposleni ljudi. Školovali su se da bi obavljali odgovoran i stručan posao, ali sa ograničenim izborom poslova na tržištu rada, prijavljuju se za poslove anketara. kako bi platili barem onih par pića u kafiću subotom uveče. Tako smo od samog starta u problemu. Kad god zaposlite inteligentne i školovane ljude, morate nešto da im ponudite zauzvrat, da ih adekvatno stimulišite, da ponudite izazov i zanimljiv cilj, ili da ponudite adekvatnu platu. Stanje na tržištu je takvo da anketari ne dobijaju ništa od toga. A, onda, u priču ulazi još faktora koji dodatno komplikuju situaciju.

Posao je težak, fizički naporan, zahteva mnogo šetnje i traganja, oduzima mnogo vremena. Bezbroj puta se događa da na vaš pristojan pozdrav ljudi odgovore zalupljivanjem vrata i spuštanjem slušalice. Naručioci istraživanja ne razmišljaju o tome kako ćete motivisati ispitanika da odgovori na svih 200 pitanja, to je vaš posao! Sa velikim brojem ispitanika je prijatno razgovarati, a jako mali broj će biti izrazito neprijatan. Često će biti hladno, a vi ćete tražiti tog jednog ispitanika koji vam fali za ispunjavanje kvote…

Parola: snađi se. Iako će sve marketinške agencije na svojim sajtovima napisati da su svi anketari, tajastveni kupci, telefonski operateri prošli obuku – nisu! Obuka košta, a u vreme krize, kada se budžeti za marketing režu, marketinške agencije teže dolaze do posla. Da bi ostale konkurentne cenom, zakinuće na kvalitetu. Ono što prvo strada u agenciji je obuka anketara, a, ako je i ima, prečesto je presmešna i svodi se na sastanak na kome se za potrebe konkretnog istraživanja iščitavaju pitanja u upitniku i oni kojima nešto nije jasno imaju prilike da to razjasne. A, onda – krećemo na teren. Tek na terenu anketari shvataju koliko imaju nedoumica u vezi pitanja, koliko je povremeno teško doći do ispitanika, koliko ima nepredviđenih situacija i u kojoj meri su prepušteni sami sebi.

Slično je i sa kontrolom kvaliteta koja takođe povećava cenu istraživanja, naročito kada je u pitanju terenska kontrola rada anketara. Ako, kao klijent, niste dobili bazu podatka iz kontrole istraživanja i nije vam objašnjena metodologija kontrole kvaliteta i uzorkovanja, imate dovoljno razloga da sumnjate da je uopšte izvršena.

Ovo je slučaj od pre par godina, gde sam radila kao honororni statističar. Reč je o jednom obimnom istraživačkom poduhvata i radilo se sa obučenim i iskusnim anketarim. Pre samog izlaska na teren sporoveden je i višečasovni trening za rad sa datim upitnikom. Međutim, na primedbe anketara o kompleksnosti i dužini upitnika, nejasnim pitanjima i problematičnoj sadržini pojedinih pitanja (pitanja o političkom i religioznom opredeljenju), uglavnom je sledio odgovor: „Morate da budete uporni i da insistirate na odgovoru ispitanika“. Poseban akcenat stavljen je na proveru kvaliteta i anketarima je dato saopštenje da će će prikupljeni podaci biti rigorozno kontrolisani i da anketari kod kojih se pronađu neregularnosti neće dobiti honorar. Jedan od anketara, student završnih godina društvenih nauka, rezigniran smešno niskom cenom rada, ogromnim i nezgrapnim upitnikom, odlučio se da to shvati kao izazov i popuni sam svih pedesetak upitnika koje je dobio, bez ikakvog izlaska na teren i intervjuisanja pravih ispitanika. Naravno, vodio je računa o tome da će podaci iz upitnika biti podvrgnuti kontroli i da moraju delovati verodostojno. Na kraju, sve je prošlo u savršenom redu, a kolega je ispričao svoju priču tek po završetku čitavog projekta. Ovo verovatno nije usamljen slučaj i pitanje je koliko je još anketara radilo isto, a da se to nije saznalo.

Nazovi honorar. Uz malo sreće i ako ste odličan student moći ćete da radite kao anketar i saradnik na nekom istraživačkom projektu ili socioekonomskoj studiji koju sprovode zapadnoevropski instituti na ovim prostorima. Posao je težak i mučan, ali je plata solidna i bićete cenjeni i unapređeni ako ste dobro radili. U drugom slučaju, kao anketar ćete raditi u oblasti marketinških istraživanja i kompanija neće, i pored najbolje volje, biti u situaciji da vaš rad dovoljno plati – radne snage ima, ako ne želi Pera – hoće Žika!

Sada već imamo studenta koji je u startu nezadovoljan poslom koji obavlja, nestimulisan je, i uz to nedovoljno plaćen, a često umoran i ponižen. Naići će u radu na veliki broj situacija u kojima neće znati kako da se postavi i na mnogo pitanja na koja neće znati kako da odgovori. Zna da se njegov rad ne proverava, a ako se proverava već je mogao da ukapira i kako. Zašto bi pružio više od onoga što je on dobio? Razmislite o tome kada angažujete anketare za svoje istraživanje i kada sporovodite finansijsko planiranje istraživanja. Muzika svira onako kako ste platili. Ili svira samo jednom.

 

Showing 4 comments
  • Martin
    Odgovori

    Bravo Majo, kroz vrlo slicna iskustva sam i sam prosao.
    Hvala na iskrenoj analizi.

  • Jasmina Lipotak
    Odgovori

    Greše agencije koje angažuju previše obrazovane mlade ljude za ovaj posao, koji naravno misle da anketiranje nije na njihovom nivou. Stariji ozbiljniji ljudi imaju više strpljenja, prošli su u životu Scilu i Haridbu pa ih neće obeshrabriti jedan pljusak ili zalupljena vrata. Koja žena hoće da joj muža ispituje zgodna mlada devojka?
    Dakle marketinške agencije, držite se starih lisaca i lisica. Ja na primer imam joj 3 godine do penzije i rado bih radila ovaj posao.

    • LilS
      Odgovori

      Evo ja ne bih primila stariju zenu da anketira ni mene ni mog muza. Stariji ljudi toliko spoooroo pricaju…cini mi se osedim dom ispricaju sta su naumili. Briga me za atraktivnost anketara, samo neka je brz i energican. Takav anketar sam ja 🙂 Brza, nasmejana, bas me retko ko odbije, a mnogo godina radim ankete i svi me znaju i pristaju na ankete 🙂 Imam posao u struci, a posao anketara mi je dodatni vid zarade (ozbiljan vid zarade), i prija mi da se malo prosetam i procaskam s ljudima 🙂 Ja volim da anketiram, stvarno. Samo mrzim kad su ankete duze od 30-40min, to stvarno nije humano ni za anketara ni za ispitanika.

  • Aca
    Odgovori

    A ta moralna gromada od laznog anketara, jel uzela honorar na kraju price? Takvi anketari su obicni prevaranti i lazovi i to nema veze ni sa cim osim sa postenjem. Ne vidim jedno opravdanje za nekog ko sebe naziva iole postenim, da sedne negde u park i lazira ankete, pravdajuci se kako je lose placen i kako to nije onako kako je ocekivao. Ako im nesto ne odgovara, posteno je da urade posao koji su prihvatili do kraja i zatim od njega odustanu za dalje.

Leave a Comment